Vesna Stamenković

traducción del libro

Vesna Stamenković

Žega

Serbio

Žega je priča o bekstvu dečaka kroz zemlju kojom hara suša i vlada nasilje. Zatvoreni svet, bez imena i datuma, iz koga je svaki osećaj moralnosti iscurio kroz iste pukotine kao i voda. U takvom okruženju, dečak, još uvek ne sasvim iskvaren, imaće priliku da se uputi u bolne začetke pravde, ili da, naprotiv, i sam zauvek sprovodi nasilje.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Zemlja koju gazimo

Serbio

Početkom dvadesetog veka Španija biva pripojena najvećoj imperiji koju je Evropa ikada videla. Vojne glavešine odabrale su maleno selo u Estremaduri kao nagradu za oficire koji su predvodili okupaciju. Eva Holman, supruga jednog od njih, proživljava svoje pozne godine mirne savesti sve dok joj u posetu neočekivano ne dođe čovek koji je prvo zaposeo njeno imanje, a zatim i čitav njen život.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Otadžbina

Serbio

Roman prati sudbine junaka tokom tri decenije. Priča počinje povratkom Bitori u praznu kuću u baskijskom seocetu posle vesti da su pripadnici ETA konačno odbacili oružje. Muž joj je odavno ubijen, a deca negde daleko žive svoje živote. U kući pored živi njena nekadašnja najbolja prijateljica Miren sa mužem i paralizovanom ćerkom, a sin joj je u zatvoru zbog terorizma. Nekadašnje prijateljstvo pretvoriće se u mržnju.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Nebo što nam ostaje

Serbio

traducción del libro

Vesna Stamenković

Otadžbina

Serbio

Otadžbina je roman epskih razmera čija priča počinje u nevelikom baskijskom seocetu nedaleko od San Sebastijana, kada se, nakon vesti da su pripadnici ETA konačno odbacili oružje, Bitori vraća u praznu kuću gde je nekada živela: muž joj je davno ubijen, a deca otišla svojim putem. Na suprotstavljenoj strani je njena nekadašnja najbolja prijateljica Miren, koja živi sa mužem i paralizovanom ćerkom, dok joj je sin u zatvoru zbog terorističkih napada. Kada Miren primeti da u Bitorinoj kući gori svetlo, klupko tragičnih događaja kreće da se odmotava. Dugogodišnje prijateljstvo dve porodice stavljeno je pred iskušenje kada selo počnu da razdiru politička i ideološka razmimoilaženja: naklonost između žena tada prerasta u mržnju, čije će posledice porodice trpeti decenijama kasnije.

Kroz kratke odeljke prepune raznovrsnih likova svih društvenih slojeva, Aramburu prati sudbine junaka tokom gotovo tri decenije, od 80-ih godina XX veka, pa sve do 2011, kada ETA objavljuje konačni prekid oružanih aktivnosti. Otadžbina se blistavo razvija nelinearnim pripovedanjem dok evocira istoriju nasilja, podstiče raspravu o istini i pomirenju, ali i otkriva moralne dileme s kojima se suočavaju i porodice žrtava i počinioci.

Roman Otadžbina doživeo je neverovatan uspeh među čitaocima: 2017. i 2018. bio je ubedljivo najprodavaniji roman u Španiji, a do sada je na španskom jeziku prodat u čak 1.100.000 primeraka širom sveta. Kritika ga je takođe prihvatlia, te je ovenčan Nacionalnom nagradom za književnost, Nacionalnom nagradom kritike, zatim i nagradama Euskadi, „Fransisko Umbral”, Strega, „Tomasi di Lampeduza”.

HBO Europe snimio je seriju po ovom romanu.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Pre nego što padne noć

Serbio

Često za ovu knjigu kažu da predstavlja „Arenasovu Kubu” i kažu to kao da žele da se ograde, da Kuba u stvari nije baš takva kakvu ju je Rejnaldo predstavio u svojoj autobiografiji Pre nego što padne noć: siromašna, zatucana, licemerna, represivna, Ostrvo s kog su skoro svi želeli da pobegnu. I Ostrvo za kojim se pati kad ga zauvek napustiš. Arenas knjigu otvara krajem, zatvara krug koji je počeo da ocrtava u zabačenom seocetu početnom četrdesetih godina prošlog veka, gde je odrastao s majkom, jeo zemlju i slušao bakine mitove.
Onda dolazi oduševljenje Fidelom Kastrom i revolucijom, pa Havana, studije, prva cenzura, prve oštre kritike razgolićene diktature. Proganjanja zbog otvorene homoseksualnosti. Skrivanje rukopisa. Zabrana da se bude pisac u sopstvenoj zemlji. Ozloglašeni zatvor Moro. Na sceni je i čitava plejada pisaca i umetnika Arenasovog doba, svako sa svojom životnom ulogom, s dobrim ili lošim krajem. I tople havanske plaže, ljubavne avanture. I more. Plava sloboda.
I kraj, na jednom drugom ostrvu i u drugačijem zatvoru.
Gde je, na kraju, prava istorija, u udžbenicima ili književnosti? Je li istina u datumima i činjenicama ili u ranama na srcu i doživljajima?
Ovo je knjiga Rejnalda Arenada o njemu i Kubi, njegovoj, jedinoj, pravoj Kubi.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Dve samoće: Roman u Latinskoj Americi

(Lima, 5. i 7. septembar 1967.)

Serbio

traducción del libro

Vesna Stamenković

Gabo: pisma i sećanja

Serbio

„Znam da pišeš o meni. Znam da nameravaš da kažeš kako sam sve u svojoj glavi unapred smislio“, kaže Gabo, a ja pažljivo slušam jer, zahvaljujući noći i vev klikou, njegove reči, prvi put posle mnogo vremena, na trenutak nose neočekivan trag veoma intimnih, snažnih osećanja. „Pa, moram nešto da ti kažem“, dodaje, „silno grešiš.“ (Podiže čašu i pije.) Glas mu potom postaje još promukliji i dublji: „Nisam znao, kunem ti se, koliko daleko mogu ovo da doguram. Jednostavno sam ustajao svakog jutra, ne znajući šta će sa mnom biti, i gurao. Još malo. Uvek samo još malo, ne znajući hoću li nekuda stići ili neću. Ništa nisam znao.“ Ustaje s čašom u ruci, i čudi me sjaj u njegovim očima. „Sećaš li se Makombera?“, pita me. „Hemingvejeve priče?“ „Da, to je najbolja priča koju je ikada napisao. Stvarno moćna priča. Sećaš se, Makomber je pošao da ubije lava. Ili bufala. Izlazi tresući se od straha i nalazi ga. Tresući se od straha, podiže pušku i nišani. Tresući se od straha, ubija ga. I znaš šta? Ja sam Makomber. Bolje rečeno, svi smo mi Makomber. Svi moramo da ulovimo lava. Neki od nas smo uspeli u tome. Ali smo se pritom tresli od straha.“ Ćuti. U daljini, u pariskoj noći, čujemo sirenu policijskog automobila. Možda i jeste u pravu: iz straha se rađaju hrabri; iz poraza, pobeda; iz nedaće, sreća. Sećam se mladića kojeg sam upoznao onog dana u jednom kafiću u Bogoti, pre mnogo godina. Tek sad shvatam koliko mu je hrabrosti trebalo da nepozvan priđe stolu, isto kao što je Makomber išao afričkim stazama s puškom u ruci. Mladić nije imao druge. Bio je izgubljeni slučaj koji je odlučio da to ne bude, Makomber koji je čvrsto rešio da ubije svog lava. Sad ga je ubio. Kralj u Stokholmu daće mu trofej. „Svakoga dana celog svog života budio sam se usran od straha. Ranije zbog onoga što bi moglo da mi se desi. Sada zbog onoga što mi se desilo.“ Obojicu nas iznenađuje sanjiv glas devojke, one glupe koja nije glupa, one što izgleda glupo, a nije. „Nego“, pita, pokušavajući da priguši zevanje, „ko vam je taj Makomber? Znam li ga ja?“

traducción del libro

Vesna Stamenković

Nisam došao da držim govor

Serbio

Tekstovi koje je Gabrijel Garsija Markes objedinio u ovoj knjizi napisani su sa namerom da ih autor lično pročita u javnosti, pred publikom, a nastajali su praktično tokom celog njegovog života, od prvog, koji piše sa šesnaest godina, opraštajući se sa svojim starijim kolegama u Sipakiri 1944, sve do onoga koji čita pred Akademijom za jezik i vladarima Španije 2007. Već u prvim tekstovima jasno je uočljiv otpor mladog kolumbijskog pisca prema govorništvu. „Nisam došao da držim govor“ upozorava svoje kolege iz Liceja prvi put kad se popne na pozornicu, a istu tu rečenicu autor je izabrao i kao naslov ove knjige. U sledećem tekstu, „Kako sam počeo da pišem“, koji je pročitao kao već uspešan autor Sto godina samoće, 1970, još jednom obaveštava slušaoce o svom otporu prema tom žanru: „Postao sam pisac na isti način kao što sam se i popeo na ovu scenu: silom“. U trećem pokušaju, prilikom primanja Nagrade „Romulo Galjegos“, 1972, govori kako je pristao da uradi „dve stvari koje sam sebi obećao da nikad neću uraditi: da primim nagradu i da održim govor“. Deset godina kasnije Gabrijel Garsija Markes primio je Nobelovu nagradu za književnost i našao se pred nezaobilaznim zadatkom da napiše najvažniji govor koji u svom životu može da napiše jedan pisac. Rezultat toga je maestralno delo: „Samoća Latinske Amerike“. Od tog trenutka ovaj je žanr zauzeo ključno mesto u njegovom životu čuvenog i cenjenog pisca, čije su prisustvo i reči bili traženi širom planete. 

traducción del libro

Vesna Stamenković

Otadžbina

Serbio

Otadžbina je roman epskih razmera čija priča počinje u nevelikom baskijskom seocetu nedaleko od San Sebastijana, kada se, nakon vesti da su pripadnici ETA konačno odbacili oružje, Bitori vraća u praznu kuću gde je nekada živela: muž joj je davno ubijen, a deca otišla svojim putem. Na suprotstavljenoj strani je njena nekadašnja najbolja prijateljica Miren, koja živi sa mužem i paralizovanom ćerkom, dok joj je sin u zatvoru zbog terorističkih napada. Kada Miren primeti da u Bitorinoj kući gori svetlo, klupko tragičnih događaja kreće da se odmotava. Dugogodišnje prijateljstvo dve porodice stavljeno je pred iskušenje kada selo počnu da razdiru politička i ideološka razmimoilaženja: naklonost između žena tada prerasta u mržnju, čije će posledice porodice trpeti decenijama kasnije.

https://dereta.rs/p/8486/Otadzbina

traducción del libro

Vesna Stamenković

Žarač

Serbio

Feministički roman autorke koju kritičari porede sa Bretom Istonom Elisom i Merse Ruduredom. Bekstvo od bola kao način preživljavanja, prirodan odnos sa okolinom, rodne uloge koje traže da se redefinišu, napuštenost i samouništenje, neke su od tema koje Lusija Lihtmaer razvija u Žaraču.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Znaci koji će prethoditi kraju sveta

Serbio

Preplićući nove i tradicionalne forme, savremenu ekspresiju, astečku mitologiju i svoje omiljene donkihotovske motive, Erera pruža jedinstvenu priču o nedaćama meksičkih imigranata, koji su spremni čak i život da stave na kocku u potrazi za obećanom zemljom. 

traducción del libro

Vesna Stamenković

Razmena tela

Serbio

Razmena tela je distopijski noar u kome se čuju odjeci Romea i Julije, velikih Bolanja i Čendlera, klasične grčke tragedije (ali na steroidima), gde su iskupljenje, porodica, nasilje, seks i smrt neophodni sastojci ovog književnog podviga. Erera je još jednom pokazao svoje neverovatno majstorstvo dostojno tek nekolicine odabranih umetnika koji su na malom prostoru stvarali velike čarolije.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Konci kraljevstva

Serbio

Uzbudljiv prikaz života u sirotinjskim četvrtima prepunim droge, oružja i sukoba, kao i dijalog sa književnom tradicijom.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Dnevnik motocikliste: beleške s putovanja

Serbio

Krajem 1951. godine Če Gevara, tada još uvek samo student medicine, zajedno s prijateljem Albertom Granadom, upustiće se u nezamislivu avanturu: obilazak Latinske Amerike. Iz beležaka koje je vodio upoznajemo jednog drugog Čea, mladog i željnog da upozna svet, i pratimo kako se u njemu budi društvena svest i kako se formiraju osnovne crte ličnosti budućeg slavnog revolucionara.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Razgovori sa sobom

Serbio

Ova potresna priča, na trenutke i perverzna i dirljiva, zadire u odnose Erosa i Tanatosa, pitajući, između ostalog: kako bolest menja način na koji razmišljamo, na koji osećamo, na koji doživljavamo sebe, druge, seks... 

audiobook

Vesna Stamenković

Nisam došao da držim govor

Serbio

Tekstovi koje je Gabrijel Garsija Markes objedinio u ovoj knjizi napisani su sa namerom da ih autor lično pročita u javnosti, pred publikom, a nastajali su praktično tokom celog njegovog života, od prvog, koji piše sa šesnaest godina, opraštajući se sa svojim starijim kolegama u Sipakiri 1944, sve do onoga koji čita pred Akademijom za jezik i vladarima Španije 2007. godine.

traducción del libro

Vesna Stamenković

Razgovori sa sobom

Serbio

Ova potresna priča, na trenutke i perverzna i dirljiva, zadire u odnose Erosa i Tanatosa, pitajući, između ostalog: kako bolest menja način na koji razmišljamo, na koji osećamo, na koji doživljavamo sebe, druge, seks...