Gabo: pisma i sećanja

About

„Znam da pišeš o meni. Znam da nameravaš da kažeš kako sam sve u svojoj glavi unapred smislio“, kaže Gabo, a ja pažljivo slušam jer, zahvaljujući noći i vev klikou, njegove reči, prvi put posle mnogo vremena, na trenutak nose neočekivan trag veoma intimnih, snažnih osećanja. „Pa, moram nešto da ti kažem“, dodaje, „silno grešiš.“ (Podiže čašu i pije.) Glas mu potom postaje još promukliji i dublji: „Nisam znao, kunem ti se, koliko daleko mogu ovo da doguram. Jednostavno sam ustajao svakog jutra, ne znajući šta će sa mnom biti, i gurao. Još malo. Uvek samo još malo, ne znajući hoću li nekuda stići ili neću. Ništa nisam znao.“ Ustaje s čašom u ruci, i čudi me sjaj u njegovim očima. „Sećaš li se Makombera?“, pita me. „Hemingvejeve priče?“ „Da, to je najbolja priča koju je ikada napisao. Stvarno moćna priča. Sećaš se, Makomber je pošao da ubije lava. Ili bufala. Izlazi tresući se od straha i nalazi ga. Tresući se od straha, podiže pušku i nišani. Tresući se od straha, ubija ga. I znaš šta? Ja sam Makomber. Bolje rečeno, svi smo mi Makomber. Svi moramo da ulovimo lava. Neki od nas smo uspeli u tome. Ali smo se pritom tresli od straha.“ Ćuti. U daljini, u pariskoj noći, čujemo sirenu policijskog automobila. Možda i jeste u pravu: iz straha se rađaju hrabri; iz poraza, pobeda; iz nedaće, sreća. Sećam se mladića kojeg sam upoznao onog dana u jednom kafiću u Bogoti, pre mnogo godina. Tek sad shvatam koliko mu je hrabrosti trebalo da nepozvan priđe stolu, isto kao što je Makomber išao afričkim stazama s puškom u ruci. Mladić nije imao druge. Bio je izgubljeni slučaj koji je odlučio da to ne bude, Makomber koji je čvrsto rešio da ubije svog lava. Sad ga je ubio. Kralj u Stokholmu daće mu trofej. „Svakoga dana celog svog života budio sam se usran od straha. Ranije zbog onoga što bi moglo da mi se desi. Sada zbog onoga što mi se desilo.“ Obojicu nas iznenađuje sanjiv glas devojke, one glupe koja nije glupa, one što izgleda glupo, a nije. „Nego“, pita, pokušavajući da priguši zevanje, „ko vam je taj Makomber? Znam li ga ja?“

Editorial

Sezam book

Sezam book je izdavačka kuća koja je osnovana 12. jula 2004. godine.

Objavljujemo knjige iz oblasti populane psihologije, zdravstvene literature, beletristike, enciklopedijskih izdanja i rečnika, a od kojih posebno izdvajamo našeg nobelovca Ivu Andrića.

Posle više od dvadeset godina, u Srbiji se ponovo objavljuju dela Gabrijela Garsije Markesa. Sezam book je ovim pokazao visok nivo profesionalnosti i odgovornosti da se zadobije poverenje za ponovno objavljivanje Markesovih dela.

Trudimo se da održimo tempo objavljivanja, koji je prihvatljiv čitalačkoj publici i koji dozvoljava da se svakom naslovu posveti određena pažnja, sve u cilju da se izbegne hiperprodukcija.

Sezam book u svom izdavačkom programu objavio je naslove koji su našli ili će naći čitaoce među svim generacijama što je naš cilj, koji ćemo nastojati da sačuvamo i u narednim godinama objavljivanjem novih naslova pod sloganom - Uvek pravi izbor.

Izdavačka kuća SEZAM BOOK želi da, pored već objavljenih dela Ive Andrića i Gabrijela Garsije Markesa, objavljuje i dela drugih istaknutih domaćih pisaca kao i dela klasika svetske književnosti – onih koji su ostavili traga u istoriji kulture i onih koji sada stvaraju.

Tako Biblioteka HRAST nastoji da čitalačkoj publici skrene pažnju na autore kao što su Grigorije Božović, Stanislav Krakov i drugi koji su dugo pripadali korpusu prećutanih stvaralaca i da u ključu simbola osvetli književnu baštinu. Cilj ove edicije je ostvarivanje prepoznatljivosti i put ka samospoznaji unutar jedne književne tradicije kao što je srpska. Jer, tradicija – po Eliotovom mišljenju – nije nešto što se nasleđuje, nego se iznova stiče. Otuda je Biblioteka HRAST sticanje baštine.

Još jedna edicija, koja bi se s pravom mogla nazvati PUTOKAZ okupila je stvaraoce kao što su Milisav Savić i Đorđe Kadijević (a u pripremi su i druge knjige domaće i strane književnosti), te u isto vreme otvoren poziv piscima najrazličitijih poetika, jer SEZAM BOOK kao izdavačka kuća otvara korice književne vrednosti.